обнадёживавший

adjetivo

Significados

  1. que alentaba, que tranquilizaba

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoобнадёживавшийобнадёживавшееобнадёживавшаяобнадёживавшие
Genitivoобнадёживавшегообнадёживавшегообнадёживавшейобнадёживавших
Dativoобнадёживавшемуобнадёживавшемуобнадёживавшейобнадёживавшим
Acusativoобнадёживавшего, обнадёживавшийобнадёживавшееобнадёживавшуюобнадёживавших, обнадёживавшие
Instrumentalобнадёживавшимобнадёживавшимобнадёживавшей, обнадёживавшеюобнадёживавшими
Preposicionalобнадёживавшемобнадёживавшемобнадёживавшейобнадёживавших

обнадёживать

verboimperfectivo

Significados

  1. dar esperanzas, tranquilizar

Conjugación

Presente
яобнадёживаю
тыобнадёживаешь
он / она / онообнадёживает
мыобнадёживаем
выобнадёживаете
ониобнадёживают
Pasado
Masculinoобнадёживал
Femeninoобнадёживала
Neutroобнадёживало
Pluralобнадёживали
Imperativo
Singularобнадёживай
Pluralобнадёживайте

Participios

presentepasado
Activoобнадёживающийобнадёживавший
Pasivoобнадёживаемый—
presentepasado
Gerundiosобнадёживаяобнадёживав, обнадёживавши