обессу́дивший обессудивший

adjetivo

Significados

  1. que ha perdonado, que ha absueltoof blame

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoобессу́дившийобессу́дившееобессу́дившаяобессу́дившие
Genitivoобессу́дившегообессу́дившегообессу́дившейобессу́дивших
Dativoобессу́дившемуобессу́дившемуобессу́дившейобессу́дившим
Acusativoобессу́дившего, обессу́дившийобессу́дившееобессу́дившуюобессу́дивших, обессу́дившие
Instrumentalобессу́дившимобессу́дившимобессу́дившей, обессу́дившеюобессу́дившими
Preposicionalобессу́дившемобессу́дившемобессу́дившейобессу́дивших

обессу́дить обессудить

verboperfectivo

Significados

  1. juzgar severamente

Conjugación

Futuro
яобессу́жу
тыобессу́дишь
он / она / онообессу́дит
мыобессу́дим
выобессу́дите
ониобессу́дят
Pasado
Masculinoобессу́дил
Femeninoобессу́дила
Neutroобессу́дило
Pluralобессу́дили
Imperativo
Singularобессу́дь
Pluralобессу́дьте

Participios

presentepasado
Activo—обессу́дивший
Pasivo—обессу́женный
presentepasado
Gerundios—обессудив, обессудивши