обескуражи́вший обескураживший

adjetivo

Significados

  1. que ha desalentado, que ha desconcertado

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoобескуражи́вшийобескуражи́вшееобескуражи́вшаяобескуражи́вшие
Genitivoобескуражи́вшегообескуражи́вшегообескуражи́вшейобескуражи́вших
Dativoобескуражи́вшемуобескуражи́вшемуобескуражи́вшейобескуражи́вшим
Acusativoобескуражи́вшего, обескуражи́вшийобескуражи́вшееобескуражи́вшуюобескуражи́вших, обескуражи́вшие
Instrumentalобескуражи́вшимобескуражи́вшимобескуражи́вшей, обескуражи́вшеюобескуражи́вшими
Preposicionalобескуражи́вшемобескуражи́вшемобескуражи́вшейобескуражи́вших

обескуражи́ть обескуражить

verboperfectivo

Significados

  1. desanimar, desconcertar

Conjugación

Futuro
яобескура́жу
тыобескура́жишь
он / она / онообескура́жит
мыобескура́жим
выобескура́жите
ониобескура́жат
Pasado
Masculinoобескуражи́л
Femeninoобескуражи́ла
Neutroобескуражи́ло
Pluralобескуражи́ли
Imperativo
Singularобескура́жь
Pluralобескура́жьте

Participios

presentepasado
Activo—обескуражи́вший
Pasivo—обескура́женный
presentepasado
Gerundios—обескуражи́в, обескураживши