обескура́живающий обескураживающий

adjetivo

Significados

  1. desalentador, desmoralizador

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoобескура́живающийобескура́живающееобескура́живающаяобескура́живающие
Genitivoобескура́живающегообескура́живающегообескура́живающейобескура́живающих
Dativoобескура́живающемуобескура́живающемуобескура́живающейобескура́живающим
Acusativoобескура́живающего, обескура́живающийобескура́живающееобескура́живающуюобескура́живающих, обескура́живающие
Instrumentalобескура́живающимобескура́живающимобескура́живающей, обескура́живающеюобескура́живающими
Preposicionalобескура́живающемобескура́живающемобескура́живающейобескура́живающих

обескура́живать обескураживать

verboimperfectivo

Significados

  1. desalentar
  2. descorazonar

Conjugación

Presente
яобескура́живаю
тыобескура́живаешь
он / она / онообескура́живает
мыобескура́живаем
выобескура́живаете
ониобескура́живают
Pasado
Masculinoобескура́живал
Femeninoобескура́живала
Neutroобескура́живало
Pluralобескура́живали
Imperativo
Singularобескура́живай
Pluralобескура́живайте

Participios

presentepasado
Activoобескура́живающийобескура́живавший
Pasivoобескура́живаемый—
presentepasado
Gerundiosобескура́живаяобескураживав, обескураживавши