обескура́живавший обескураживавший

adjetivo

Significados

  1. que desalentaba

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoобескура́живавшийобескура́живавшееобескура́живавшаяобескура́живавшие
Genitivoобескура́живавшегообескура́живавшегообескура́живавшейобескура́живавших
Dativoобескура́живавшемуобескура́живавшемуобескура́живавшейобескура́живавшим
Acusativoобескура́живавшего, обескура́живавшийобескура́живавшееобескура́живавшуюобескура́живавших, обескура́живавшие
Instrumentalобескура́живавшимобескура́живавшимобескура́живавшей, обескура́живавшеюобескура́живавшими
Preposicionalобескура́живавшемобескура́живавшемобескура́живавшейобескура́живавших

обескура́живать обескураживать

verboimperfectivo

Significados

  1. desalentar
  2. descorazonar

Conjugación

Presente
яобескура́живаю
тыобескура́живаешь
он / она / онообескура́живает
мыобескура́живаем
выобескура́живаете
ониобескура́живают
Pasado
Masculinoобескура́живал
Femeninoобескура́живала
Neutroобескура́живало
Pluralобескура́живали
Imperativo
Singularобескура́живай
Pluralобескура́живайте

Participios

presentepasado
Activoобескура́живающийобескура́живавший
Pasivoобескура́живаемый—
presentepasado
Gerundiosобескура́живаяобескураживав, обескураживавши