обезгла́вливающий обезглавливающий

adjetivo

Significados

  1. decapitador, que decapita

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoобезгла́вливающийобезгла́вливающееобезгла́вливающаяобезгла́вливающие
Genitivoобезгла́вливающегообезгла́вливающегообезгла́вливающейобезгла́вливающих
Dativoобезгла́вливающемуобезгла́вливающемуобезгла́вливающейобезгла́вливающим
Acusativoобезгла́вливающего, обезгла́вливающийобезгла́вливающееобезгла́вливающуюобезгла́вливающих, обезгла́вливающие
Instrumentalобезгла́вливающимобезгла́вливающимобезгла́вливающей, обезгла́вливающеюобезгла́вливающими
Preposicionalобезгла́вливающемобезгла́вливающемобезгла́вливающейобезгла́вливающих

обезгла́вливать обезглавливать

verboimperfectivo

Significados

  1. decapitar
  2. descabezar

Conjugación

Presente
яобезгла́вливаю
тыобезгла́вливаешь
он / она / онообезгла́вливает
мыобезгла́вливаем
выобезгла́вливаете
ониобезгла́вливают
Pasado
Masculinoобезгла́вливал
Femeninoобезгла́вливала
Neutroобезгла́вливало
Pluralобезгла́вливали
Imperativo
Singularобезгла́вливай
Pluralобезгла́вливайте

Participios

presentepasado
Activoобезгла́вливающийобезгла́вливавший
Pasivoобезглавливаемый—
presentepasado
Gerundiosобезгла́вливаяобезглавливав, обезглавливавши