обезгла́вливавший обезглавливавший

adjetivo

Significados

  1. que decapitaba

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoобезгла́вливавшийобезгла́вливавшееобезгла́вливавшаяобезгла́вливавшие
Genitivoобезгла́вливавшегообезгла́вливавшегообезгла́вливавшейобезгла́вливавших
Dativoобезгла́вливавшемуобезгла́вливавшемуобезгла́вливавшейобезгла́вливавшим
Acusativoобезгла́вливавшего, обезгла́вливавшийобезгла́вливавшееобезгла́вливавшуюобезгла́вливавших, обезгла́вливавшие
Instrumentalобезгла́вливавшимобезгла́вливавшимобезгла́вливавшей, обезгла́вливавшеюобезгла́вливавшими
Preposicionalобезгла́вливавшемобезгла́вливавшемобезгла́вливавшейобезгла́вливавших

обезгла́вливать обезглавливать

verboimperfectivo

Significados

  1. decapitar
  2. descabezar

Conjugación

Presente
яобезгла́вливаю
тыобезгла́вливаешь
он / она / онообезгла́вливает
мыобезгла́вливаем
выобезгла́вливаете
ониобезгла́вливают
Pasado
Masculinoобезгла́вливал
Femeninoобезгла́вливала
Neutroобезгла́вливало
Pluralобезгла́вливали
Imperativo
Singularобезгла́вливай
Pluralобезгла́вливайте

Participios

presentepasado
Activoобезгла́вливающийобезгла́вливавший
Pasivoобезглавливаемый—
presentepasado
Gerundiosобезгла́вливаяобезглавливав, обезглавливавши