надрыва́ть
verboimperfectivo
Par de aspecto надорва́тьrasgar ligeramente, sobrecargar
Significados
- rasgar un poco, sobrecargar
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | надрыва́ю |
| ты | надрыва́ешь |
| он / она / оно | надрыва́ет |
| мы | надрыва́ем |
| вы | надрыва́ете |
| они | надрыва́ют |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | надрыва́л |
| Femenino | надрыва́ла |
| Neutro | надрыва́ло |
| Plural | надрыва́ли |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | надрыва́й |
| Plural | надрыва́йте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | надрыва́ющий | надрыва́вший |
| Pasivo | надрыва́емый | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | надрыва́я | надрывав, надрывавши |