навороти́ть
verboperfectivo
Par de aspecto навора́чиватьamontonar, complicar
Significados
- amontonar
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | наворочу́ |
| ты | наворо́тишь |
| он / она / оно | наворо́тит |
| мы | наворо́тим |
| вы | наворо́тите |
| они | наворо́тят |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | навороти́л |
| Femenino | навороти́ла |
| Neutro | навороти́ло |
| Plural | навороти́ли |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | навороти́ |
| Plural | навороти́те |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | навороти́вший |
| Pasivo | — | наворо́ченный |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | навороти́в, наворотивши, наворотя́ |