навербова́вший
adjetivo
Significados
- que había reclutado
Declinación
| Caso | Masculino | Neutro | Femenino | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominativo | навербова́вший | навербова́вшее | навербова́вшая | навербова́вшие |
| Genitivo | навербова́вшего | навербова́вшего | навербова́вшей | навербова́вших |
| Dativo | навербова́вшему | навербова́вшему | навербова́вшей | навербова́вшим |
| Acusativo | навербова́вшего, навербова́вший | навербова́вшее | навербова́вшую | навербова́вших, навербова́вшие |
| Instrumental | навербова́вшим | навербова́вшим | навербова́вшей, навербова́вшею | навербова́вшими |
| Preposicional | навербова́вшем | навербова́вшем | навербова́вшей | навербова́вших |