навербова́вший навербовавший

adjetivo

Significados

  1. que había reclutado

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoнавербова́вшийнавербова́вшеенавербова́вшаянавербова́вшие
Genitivoнавербова́вшегонавербова́вшегонавербова́вшейнавербова́вших
Dativoнавербова́вшемунавербова́вшемунавербова́вшейнавербова́вшим
Acusativoнавербова́вшего, навербова́вшийнавербова́вшеенавербова́вшуюнавербова́вших, навербова́вшие
Instrumentalнавербова́вшимнавербова́вшимнавербова́вшей, навербова́вшеюнавербова́вшими
Preposicionalнавербова́вшемнавербова́вшемнавербова́вшейнавербова́вших

навербова́ть навербовать

verboperfectivo

Significados

  1. reclutar

Conjugación

Futuro
янавербу́ю
тынавербу́ешь
он / она / ононавербу́ет
мынавербу́ем
вынавербу́ете
онинавербу́ют
Pasado
Masculinoнавербова́л
Femeninoнавербова́ла
Neutroнавербова́ло
Pluralнавербова́ли
Imperativo
Singularнавербу́й
Pluralнавербу́йте

Participios

presentepasado
Activo—навербова́вший
Pasivo—навербо́ванный
presentepasado
Gerundios—навербова́в, навербовавши