мурлы́кать
verboimperfectivo
Significados
- ronronear, tararear
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | мурлы́чу |
| ты | мурлы́чешь |
| он / она / оно | мурлы́чет |
| мы | мурлы́чем |
| вы | мурлы́чете |
| они | мурлы́чут |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | мурлы́кал |
| Femenino | мурлы́кала |
| Neutro | мурлы́кало |
| Plural | мурлы́кали |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | мурлы́чь |
| Plural | мурлы́чьте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | мурлы́кающий | мурлы́кавший |
| Pasivo | — | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | мурлы́кая, мурлы́ча | мурлыкав, мурлыкавши |