кульмини́ровавший кульминировавший

adjetivo

Significados

  1. que culminaba

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoкульмини́ровавшийкульмини́ровавшеекульмини́ровавшаякульмини́ровавшие
Genitivoкульмини́ровавшегокульмини́ровавшегокульмини́ровавшейкульмини́ровавших
Dativoкульмини́ровавшемукульмини́ровавшемукульмини́ровавшейкульмини́ровавшим
Acusativoкульмини́ровавшего, кульмини́ровавшийкульмини́ровавшеекульмини́ровавшуюкульмини́ровавших, кульмини́ровавшие
Instrumentalкульмини́ровавшимкульмини́ровавшимкульмини́ровавшей, кульмини́ровавшеюкульмини́ровавшими
Preposicionalкульмини́ровавшемкульмини́ровавшемкульмини́ровавшейкульмини́ровавших

кульмини́ровать кульминировать

verboimperfectivo y perfectivo

Significados

  1. culminar

Conjugación

Presente
якульмини́рую
тыкульмини́руешь
он / она / онокульмини́рует
мыкульмини́руем
выкульмини́руете
оникульмини́руют
Pasado
Masculinoкульмини́ровал
Femeninoкульмини́ровала
Neutroкульмини́ровало
Pluralкульмини́ровали
Imperativo
Singularкульмини́руй
Pluralкульмини́руйте

Participios

presentepasado
Activoкульмини́рующийкульмини́ровавший
Pasivo——
presentepasado
Gerundiosкульмини́руякульминировав, кульминировавши