ко́нус конус

sustantivomasculinoinanimado

Significados

  1. conoгеометрическая фигура, образованная вращением прямоугольного треугольника вокруг одного из катетов

Declinación

CasoSingularPlural
Nominativoко́нуско́нусы
Genitivoко́нусако́нусов
Dativoко́нусуко́нусам
Acusativoко́нуско́нусы
Instrumentalко́нусомко́нусами
Preposicionalко́нусеко́нусах

Palabras relacionadas