контратакова́вший контратаковавший

adjetivo

Significados

  1. que había contraatacado

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoконтратакова́вшийконтратакова́вшееконтратакова́вшаяконтратакова́вшие
Genitivoконтратакова́вшегоконтратакова́вшегоконтратакова́вшейконтратакова́вших
Dativoконтратакова́вшемуконтратакова́вшемуконтратакова́вшейконтратакова́вшим
Acusativoконтратакова́вшего, контратакова́вшийконтратакова́вшееконтратакова́вшуюконтратакова́вших, контратакова́вшие
Instrumentalконтратакова́вшимконтратакова́вшимконтратакова́вшей, контратакова́вшеюконтратакова́вшими
Preposicionalконтратакова́вшемконтратакова́вшемконтратакова́вшейконтратакова́вших

контратакова́ть контратаковать

verboimperfectivo y perfectivo

Significados

  1. contraatacar

Conjugación

Presente
яконтратаку́ю
тыконтратаку́ешь
он / она / оноконтратаку́ет
мыконтратаку́ем
выконтратаку́ете
ониконтратаку́ют
Pasado
Masculinoконтратакова́л
Femeninoконтратакова́ла
Neutroконтратакова́ло
Pluralконтратакова́ли
Imperativo
Singularконтратаку́й
Pluralконтратаку́йте

Participios

presentepasado
Activoконтратаку́ющийконтратакова́вший
Pasivoконтратакуемыйконтратакованный
presentepasado
Gerundiosконтратаку́яконтратакова́в, контратаковавши