констати́рующий констатирующий

adjetivo

Significados

  1. que constata, que verifica

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoконстати́рующийконстати́рующееконстати́рующаяконстати́рующие
Genitivoконстати́рующегоконстати́рующегоконстати́рующейконстати́рующих
Dativoконстати́рующемуконстати́рующемуконстати́рующейконстати́рующим
Acusativoконстати́рующего, констати́рующийконстати́рующееконстати́рующуюконстати́рующих, констати́рующие
Instrumentalконстати́рующимконстати́рующимконстати́рующей, констати́рующеюконстати́рующими
Preposicionalконстати́рующемконстати́рующемконстати́рующейконстати́рующих

констати́ровать констатировать

verboimperfectivo y perfectivo

Significados

  1. constatar
  2. hacer constar

Conjugación

Presente
яконстати́рую
тыконстати́руешь
он / она / оноконстати́рует
мыконстати́руем
выконстати́руете
ониконстати́руют
Pasado
Masculinoконстати́ровал
Femeninoконстати́ровала
Neutroконстати́ровало
Pluralконстати́ровали
Imperativo
Singularконстати́руй
Pluralконстати́руйте

Participios

presentepasado
Activoконстати́рующийконстати́ровавший
Pasivoконстатируемыйконстати́рованный
presentepasado
Gerundiosконстати́руяконстатировав, констатировавши