констати́ровать
verboimperfectivo y perfectivo
Significados
- constatar
- hacer constar
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | констати́рую |
| ты | констати́руешь |
| он / она / оно | констати́рует |
| мы | констати́руем |
| вы | констати́руете |
| они | констати́руют |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | констати́ровал |
| Femenino | констати́ровала |
| Neutro | констати́ровало |
| Plural | констати́ровали |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | констати́руй |
| Plural | констати́руйте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | констати́рующий | констати́ровавший |
| Pasivo | констатируемый | констати́рованный |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | констати́руя | констатировав, констатировавши |