комплектова́ться комплектоваться
verboimperfectivo
Significados
- completarse
- reponerse
- dotarse de personal
- completarsepassive reflexive verb
Conjugación
| Presente |
|---|
| я | комплекту́юсь |
|---|
| ты | комплекту́ешься |
|---|
| он / она / оно | комплекту́ется |
|---|
| мы | комплекту́емся |
|---|
| вы | комплекту́етесь |
|---|
| они | комплекту́ются |
|---|
| Pasado |
|---|
| Masculino | комплектова́лся |
|---|
| Femenino | комплектова́лась |
|---|
| Neutro | комплектова́лось |
|---|
| Plural | комплектова́лись |
|---|
| Imperativo |
|---|
| Singular | комплекту́йся |
|---|
| Plural | комплекту́йтесь |
|---|
Participios
| presente | pasado |
|---|
| Activo | комплекту́ющийся | комплектова́вшийся |
|---|
| Pasivo | — | — |
|---|
| presente | pasado |
|---|
| Gerundios | комплекту́ясь | комплектовавшись |
|---|