колошма́тивший колошмативший

adjetivo

Significados

  1. que había aporreado, que había golpeadoin the past

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoколошма́тившийколошма́тившееколошма́тившаяколошма́тившие
Genitivoколошма́тившегоколошма́тившегоколошма́тившейколошма́тивших
Dativoколошма́тившемуколошма́тившемуколошма́тившейколошма́тившим
Acusativoколошма́тившего, колошма́тившийколошма́тившееколошма́тившуюколошма́тивших, колошма́тившие
Instrumentalколошма́тившимколошма́тившимколошма́тившей, колошма́тившеюколошма́тившими
Preposicionalколошма́тившемколошма́тившемколошма́тившейколошма́тивших

колошма́тить колошматить

verboimperfectivo

Significados

  1. apalear
  2. dar una paliza

Conjugación

Presente
яколошма́чу
тыколошма́тишь
он / она / оноколошма́тит
мыколошма́тим
выколошма́тите
ониколошма́тят
Pasado
Masculinoколошма́тил
Femeninoколошма́тила
Neutroколошма́тило
Pluralколошма́тили
Imperativo
Singularколошма́ть
Pluralколошма́тьте

Participios

presentepasado
Activoколошма́тящийколошма́тивший
Pasivo—колошмаченный
presentepasado
Gerundiosколошма́тяколошматив, колошмативши