колошма́тивший
adjetivo
Significados
- que había aporreado, que había golpeadoin the past
Declinación
| Caso | Masculino | Neutro | Femenino | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominativo | колошма́тивший | колошма́тившее | колошма́тившая | колошма́тившие |
| Genitivo | колошма́тившего | колошма́тившего | колошма́тившей | колошма́тивших |
| Dativo | колошма́тившему | колошма́тившему | колошма́тившей | колошма́тившим |
| Acusativo | колошма́тившего, колошма́тивший | колошма́тившее | колошма́тившую | колошма́тивших, колошма́тившие |
| Instrumental | колошма́тившим | колошма́тившим | колошма́тившей, колошма́тившею | колошма́тившими |
| Preposicional | колошма́тившем | колошма́тившем | колошма́тившей | колошма́тивших |