ко́кнувший кокнувший

adjetivo

Significados

  1. que rompió, que mató

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoко́кнувшийко́кнувшееко́кнувшаяко́кнувшие
Genitivoко́кнувшегоко́кнувшегоко́кнувшейко́кнувших
Dativoко́кнувшемуко́кнувшемуко́кнувшейко́кнувшим
Acusativoко́кнувшего, ко́кнувшийко́кнувшееко́кнувшуюко́кнувших, ко́кнувшие
Instrumentalко́кнувшимко́кнувшимко́кнувшей, ко́кнувшеюко́кнувшими
Preposicionalко́кнувшемко́кнувшемко́кнувшейко́кнувших

ко́кнуть кокнуть

verboperfectivo

Significados

  1. romperразбить
  2. romper, cascar
  3. liquidarубить
  4. quebrarразбить

Conjugación

Futuro
яко́кну
тыко́кнешь
он / она / оноко́кнет
мыко́кнем
выко́кнете
онико́кнут
Pasado
Masculinoко́кнул
Femeninoко́кнула
Neutroко́кнуло
Pluralко́кнули
Imperativo
Singularко́кни
Pluralко́кните

Participios

presentepasado
Activo—ко́кнувший
Pasivo—ко́кнутый
presentepasado
Gerundios—ко́кнув, кокнувши