каните́лить
verboimperfectivo
Significados
- alargar innecesariamente
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | каните́лю |
| ты | каните́лишь |
| он / она / оно | каните́лит |
| мы | каните́лим |
| вы | каните́лите |
| они | каните́лят |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | каните́лил |
| Femenino | каните́лила |
| Neutro | каните́лило |
| Plural | каните́лили |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | каните́ль |
| Plural | каните́льте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | канителящий | канителивший |
| Pasivo | канителимый | канителенный |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | канителя | канителив, канителивши |