искале́чить
verboperfectivo
Par de aspecto кале́читьdeformar; estropear
Significados
- mutilar
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | искале́чу |
| ты | искале́чишь |
| он / она / оно | искале́чит |
| мы | искале́чим |
| вы | искале́чите |
| они | искале́чат |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | искале́чил |
| Femenino | искале́чила |
| Neutro | искале́чило |
| Plural | искале́чили |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | искале́чь |
| Plural | искале́чьте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | искале́чивший |
| Pasivo | — | искале́ченный |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | искале́чив, искалечивши |