иронизи́ровавший иронизировавший

adjetivo

Significados

  1. que ironizaba, que hablaba con ironíaof someone who showed irony

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoиронизи́ровавшийиронизи́ровавшееиронизи́ровавшаяиронизи́ровавшие
Genitivoиронизи́ровавшегоиронизи́ровавшегоиронизи́ровавшейиронизи́ровавших
Dativoиронизи́ровавшемуиронизи́ровавшемуиронизи́ровавшейиронизи́ровавшим
Acusativoиронизи́ровавшего, иронизи́ровавшийиронизи́ровавшееиронизи́ровавшуюиронизи́ровавших, иронизи́ровавшие
Instrumentalиронизи́ровавшимиронизи́ровавшимиронизи́ровавшей, иронизи́ровавшеюиронизи́ровавшими
Preposicionalиронизи́ровавшемиронизи́ровавшемиронизи́ровавшейиронизи́ровавших

иронизи́ровать иронизировать

verboimperfectivo

Significados

  1. ironizar

Conjugación

Presente
яиронизи́рую
тыиронизи́руешь
он / она / оноиронизи́рует
мыиронизи́руем
выиронизи́руете
онииронизи́руют
Pasado
Masculinoиронизи́ровал
Femeninoиронизи́ровала
Neutroиронизи́ровало
Pluralиронизи́ровали
Imperativo
Singularиронизи́руй
Pluralиронизи́руйте

Participios

presentepasado
Activoиронизи́рующийиронизи́ровавший
Pasivo——
presentepasado
Gerundiosиронизи́руяиронизировавши