иронизи́ровавший
adjetivo
Significados
- que ironizaba, que hablaba con ironíaof someone who showed irony
Declinación
| Caso | Masculino | Neutro | Femenino | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominativo | иронизи́ровавший | иронизи́ровавшее | иронизи́ровавшая | иронизи́ровавшие |
| Genitivo | иронизи́ровавшего | иронизи́ровавшего | иронизи́ровавшей | иронизи́ровавших |
| Dativo | иронизи́ровавшему | иронизи́ровавшему | иронизи́ровавшей | иронизи́ровавшим |
| Acusativo | иронизи́ровавшего, иронизи́ровавший | иронизи́ровавшее | иронизи́ровавшую | иронизи́ровавших, иронизи́ровавшие |
| Instrumental | иронизи́ровавшим | иронизи́ровавшим | иронизи́ровавшей, иронизи́ровавшею | иронизи́ровавшими |
| Preposicional | иронизи́ровавшем | иронизи́ровавшем | иронизи́ровавшей | иронизи́ровавших |