изруби́вший
adjetivo
Significados
- que ha troceado a hachazos, que ha cortado
Declinación
| Caso | Masculino | Neutro | Femenino | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominativo | изруби́вший | изруби́вшее | изруби́вшая | изруби́вшие |
| Genitivo | изруби́вшего | изруби́вшего | изруби́вшей | изруби́вших |
| Dativo | изруби́вшему | изруби́вшему | изруби́вшей | изруби́вшим |
| Acusativo | изруби́вшего, изруби́вший | изруби́вшее | изруби́вшую | изруби́вших, изруби́вшие |
| Instrumental | изруби́вшим | изруби́вшим | изруби́вшей, изруби́вшею | изруби́вшими |
| Preposicional | изруби́вшем | изруби́вшем | изруби́вшей | изруби́вших |