закола́чивать
verboimperfectivo
Par de aspecto заколоти́тьempezar a golpear; cerrar con tablas, clavar
Significados
- clavar, tapiar con tablas
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | закола́чиваю |
| ты | закола́чиваешь |
| он / она / оно | закола́чивает |
| мы | закола́чиваем |
| вы | закола́чиваете |
| они | закола́чивают |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | закола́чивал |
| Femenino | закола́чивала |
| Neutro | закола́чивало |
| Plural | закола́чивали |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | закола́чивай |
| Plural | закола́чивайте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | закола́чивающий | закола́чивавший |
| Pasivo | закола́чиваемый | — |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | закола́чивая | заколачивав, заколачивавши |