дура́чившийся
adjetivo
Significados
- que hacía el tonto, que bromeaba
Declinación
| Caso | Masculino | Neutro | Femenino | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominativo | дура́чившийся | дура́чившееся | дура́чившаяся | дура́чившиеся |
| Genitivo | дура́чившегося | дура́чившегося | дура́чившейся | дура́чившихся |
| Dativo | дура́чившемуся | дура́чившемуся | дура́чившейся | дура́чившимся |
| Acusativo | дура́чившегося, дура́чившийся | дура́чившееся | дура́чившуюся | дура́чившихся, дура́чившиеся |
| Instrumental | дура́чившимся | дура́чившимся | дура́чившейся, дура́чившеюся | дура́чившимися |
| Preposicional | дура́чившемся | дура́чившемся | дура́чившейся | дура́чившихся |