дура́чившийся дурачившийся

adjetivo

Significados

  1. que hacía el tonto, que bromeaba

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoдура́чившийсядура́чившеесядура́чившаясядура́чившиеся
Genitivoдура́чившегосядура́чившегосядура́чившейсядура́чившихся
Dativoдура́чившемусядура́чившемусядура́чившейсядура́чившимся
Acusativoдура́чившегося, дура́чившийсядура́чившеесядура́чившуюсядура́чившихся, дура́чившиеся
Instrumentalдура́чившимсядура́чившимсядура́чившейся, дура́чившеюсядура́чившимися
Preposicionalдура́чившемсядура́чившемсядура́чившейсядура́чившихся

дура́читься дурачиться

verboimperfectivo

Significados

  1. hacer el tonto

Conjugación

Presente
ядура́чусь
тыдура́чишься
он / она / онодура́чится
мыдура́чимся
выдура́читесь
онидура́чатся
Pasado
Masculinoдура́чился
Femeninoдура́чилась
Neutroдура́чилось
Pluralдура́чились
Imperativo
Singularдура́чься
Pluralдура́чьтесь

Participios

presentepasado
Activoдура́чащийсядура́чившийся
Pasivo——
presentepasado
Gerundiosдура́часьдурачившись

Palabras relacionadas