дура́чивший дурачивший

adjetivo

Significados

  1. que engañaba, que tomaba el pelo

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoдура́чившийдура́чившеедура́чившаядура́чившие
Genitivoдура́чившегодура́чившегодура́чившейдура́чивших
Dativoдура́чившемудура́чившемудура́чившейдура́чившим
Acusativoдура́чившего, дура́чившийдура́чившеедура́чившуюдура́чивших, дура́чившие
Instrumentalдура́чившимдура́чившимдура́чившей, дура́чившеюдура́чившими
Preposicionalдура́чившемдура́чившемдура́чившейдура́чивших

дура́чить дурачить

verboimperfectivo

Significados

  1. engañar

Conjugación

Presente
ядура́чу
тыдура́чишь
он / она / онодура́чит
мыдура́чим
выдура́чите
онидура́чат
Pasado
Masculinoдура́чил
Femeninoдура́чила
Neutroдура́чило
Pluralдура́чили
Imperativo
Singularдура́чь
Pluralдура́чьте

Participios

presentepasado
Activoдура́чащийдура́чивший
Pasivoдурачимыйдураченный
presentepasado
Gerundiosдура́чадурачив, дурачивши