дураченный

adjetivo

Significados

  1. engañado, burlado

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoдураченныйдураченноедураченнаядураченные
Genitivoдураченногодураченногодураченнойдураченных
Dativoдураченномудураченномудураченнойдураченным
Acusativoдураченного, дураченныйдураченноедураченнуюдураченных, дураченные
Instrumentalдураченнымдураченнымдураченной, дураченноюдураченными
Preposicionalдураченномдураченномдураченнойдураченных
Forma cortaдурачендураченодураченадурачены

дура́чить дурачить

verboimperfectivo

Significados

  1. engañar

Conjugación

Presente
ядура́чу
тыдура́чишь
он / она / онодура́чит
мыдура́чим
выдура́чите
онидура́чат
Pasado
Masculinoдура́чил
Femeninoдура́чила
Neutroдура́чило
Pluralдура́чили
Imperativo
Singularдура́чь
Pluralдура́чьте

Participios

presentepasado
Activoдура́чащийдура́чивший
Pasivoдурачимыйдураченный
presentepasado
Gerundiosдура́чадурачив, дурачивши