дискредити́рующий дискредитирующий

adjetivo

Significados

  1. que desacredita, que desprestigia

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoдискредити́рующийдискредити́рующеедискредити́рующаядискредити́рующие
Genitivoдискредити́рующегодискредити́рующегодискредити́рующейдискредити́рующих
Dativoдискредити́рующемудискредити́рующемудискредити́рующейдискредити́рующим
Acusativoдискредити́рующего, дискредити́рующийдискредити́рующеедискредити́рующуюдискредити́рующих, дискредити́рующие
Instrumentalдискредити́рующимдискредити́рующимдискредити́рующей, дискредити́рующеюдискредити́рующими
Preposicionalдискредити́рующемдискредити́рующемдискредити́рующейдискредити́рующих

дискредити́ровать дискредитировать

verboimperfectivo y perfectivo

Significados

  1. desacreditar

Conjugación

Presente
ядискредити́рую
тыдискредити́руешь
он / она / онодискредити́рует
мыдискредити́руем
выдискредити́руете
онидискредити́руют
Pasado
Masculinoдискредити́ровал
Femeninoдискредити́ровала
Neutroдискредити́ровало
Pluralдискредити́ровали
Imperativo
Singularдискредити́руй
Pluralдискредити́руйте

Participios

presentepasado
Activoдискредити́рующийдискредити́ровавший
Pasivoдискредити́руемыйдискредити́рованный
presentepasado
Gerundiosдискредити́руядискредити́ровав, дискредитировавши