дискредити́ровать
verboimperfectivo y perfectivo
Significados
- desacreditar
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | дискредити́рую |
| ты | дискредити́руешь |
| он / она / оно | дискредити́рует |
| мы | дискредити́руем |
| вы | дискредити́руете |
| они | дискредити́руют |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | дискредити́ровал |
| Femenino | дискредити́ровала |
| Neutro | дискредити́ровало |
| Plural | дискредити́ровали |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | дискредити́руй |
| Plural | дискредити́руйте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | дискредити́рующий | дискредити́ровавший |
| Pasivo | дискредити́руемый | дискредити́рованный |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | дискредити́руя | дискредити́ровав, дискредитировавши |