дискредити́ровавший дискредитировавший

adjetivo

Significados

  1. que desacreditaba, que desprestigiaba

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoдискредити́ровавшийдискредити́ровавшеедискредити́ровавшаядискредити́ровавшие
Genitivoдискредити́ровавшегодискредити́ровавшегодискредити́ровавшейдискредити́ровавших
Dativoдискредити́ровавшемудискредити́ровавшемудискредити́ровавшейдискредити́ровавшим
Acusativoдискредити́ровавшего, дискредити́ровавшийдискредити́ровавшеедискредити́ровавшуюдискредити́ровавших, дискредити́ровавшие
Instrumentalдискредити́ровавшимдискредити́ровавшимдискредити́ровавшей, дискредити́ровавшеюдискредити́ровавшими
Preposicionalдискредити́ровавшемдискредити́ровавшемдискредити́ровавшейдискредити́ровавших

дискредити́ровать дискредитировать

verboimperfectivo y perfectivo

Significados

  1. desacreditar

Conjugación

Presente
ядискредити́рую
тыдискредити́руешь
он / она / онодискредити́рует
мыдискредити́руем
выдискредити́руете
онидискредити́руют
Pasado
Masculinoдискредити́ровал
Femeninoдискредити́ровала
Neutroдискредити́ровало
Pluralдискредити́ровали
Imperativo
Singularдискредити́руй
Pluralдискредити́руйте

Participios

presentepasado
Activoдискредити́рующийдискредити́ровавший
Pasivoдискредити́руемыйдискредити́рованный
presentepasado
Gerundiosдискредити́руядискредити́ровав, дискредитировавши