декрети́ровать
verboimperfectivo y perfectivo
Significados
- decretar
Conjugación
| Presente | |
|---|---|
| я | декрети́рую |
| ты | декрети́руешь |
| он / она / оно | декрети́рует |
| мы | декрети́руем |
| вы | декрети́руете |
| они | декрети́руют |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | декрети́ровал |
| Femenino | декрети́ровала |
| Neutro | декрети́ровало |
| Plural | декрети́ровали |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | декрети́руй |
| Plural | декрети́руйте |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | декрети́рующий | декрети́ровавший |
| Pasivo | декретируемый | декрети́рованный |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | декрети́руя | декрети́ровав, декретировавши |