декрети́ровавший декретировавший

adjetivo

Significados

  1. que había decretado

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoдекрети́ровавшийдекрети́ровавшеедекрети́ровавшаядекрети́ровавшие
Genitivoдекрети́ровавшегодекрети́ровавшегодекрети́ровавшейдекрети́ровавших
Dativoдекрети́ровавшемудекрети́ровавшемудекрети́ровавшейдекрети́ровавшим
Acusativoдекрети́ровавшего, декрети́ровавшийдекрети́ровавшеедекрети́ровавшуюдекрети́ровавших, декрети́ровавшие
Instrumentalдекрети́ровавшимдекрети́ровавшимдекрети́ровавшей, декрети́ровавшеюдекрети́ровавшими
Preposicionalдекрети́ровавшемдекрети́ровавшемдекрети́ровавшейдекрети́ровавших

декрети́ровать декретировать

verboimperfectivo y perfectivo

Significados

  1. decretar

Conjugación

Presente
ядекрети́рую
тыдекрети́руешь
он / она / онодекрети́рует
мыдекрети́руем
выдекрети́руете
онидекрети́руют
Pasado
Masculinoдекрети́ровал
Femeninoдекрети́ровала
Neutroдекрети́ровало
Pluralдекрети́ровали
Imperativo
Singularдекрети́руй
Pluralдекрети́руйте

Participios

presentepasado
Activoдекрети́рующийдекрети́ровавший
Pasivoдекретируемыйдекрети́рованный
presentepasado
Gerundiosдекрети́руядекрети́ровав, декретировавши