декрети́ровавший
adjetivo
Significados
- que había decretado
Declinación
| Caso | Masculino | Neutro | Femenino | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominativo | декрети́ровавший | декрети́ровавшее | декрети́ровавшая | декрети́ровавшие |
| Genitivo | декрети́ровавшего | декрети́ровавшего | декрети́ровавшей | декрети́ровавших |
| Dativo | декрети́ровавшему | декрети́ровавшему | декрети́ровавшей | декрети́ровавшим |
| Acusativo | декрети́ровавшего, декрети́ровавший | декрети́ровавшее | декрети́ровавшую | декрети́ровавших, декрети́ровавшие |
| Instrumental | декрети́ровавшим | декрети́ровавшим | декрети́ровавшей, декрети́ровавшею | декрети́ровавшими |
| Preposicional | декрети́ровавшем | декрети́ровавшем | декрети́ровавшей | декрети́ровавших |