возлюби́ть
verboperfectivo
Par de aspecto люби́тьamar; amar
Significados
- empezar a amar
- amar
Conjugación
| Futuro | |
|---|---|
| я | возлюблю́ |
| ты | возлю́бишь |
| он / она / оно | возлю́бит |
| мы | возлю́бим |
| вы | возлю́бите |
| они | возлю́бят |
| Pasado | |
|---|---|
| Masculino | возлюби́л |
| Femenino | возлюби́ла |
| Neutro | возлюби́ло |
| Plural | возлюби́ли |
| Imperativo | |
|---|---|
| Singular | возлюби́ |
| Plural | возлюби́те |
Participios
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Activo | — | возлюби́вший |
| Pasivo | — | возлю́бленный |
| presente | pasado | |
|---|---|---|
| Gerundios | — | возлюби́в, возлюбивши |