бу́йствовавший буйствовавший

adjetivo

Significados

  1. que alborotaba, que causaba estragos

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoбу́йствовавшийбу́йствовавшеебу́йствовавшаябу́йствовавшие
Genitivoбу́йствовавшегобу́йствовавшегобу́йствовавшейбу́йствовавших
Dativoбу́йствовавшемубу́йствовавшемубу́йствовавшейбу́йствовавшим
Acusativoбу́йствовавшего, бу́йствовавшийбу́йствовавшеебу́йствовавшуюбу́йствовавших, бу́йствовавшие
Instrumentalбу́йствовавшимбу́йствовавшимбу́йствовавшей, бу́йствовавшеюбу́йствовавшими
Preposicionalбу́йствовавшембу́йствовавшембу́йствовавшейбу́йствовавших

бу́йствовать буйствовать

verboimperfectivo

Significados

  1. comportarse violentamente
  2. alborotar

Conjugación

Presente
ябу́йствую
тыбу́йствуешь
он / она / онобу́йствует
мыбу́йствуем
выбу́йствуете
онибу́йствуют
Pasado
Masculinoбу́йствовал
Femeninoбу́йствовала
Neutroбу́йствовало
Pluralбу́йствовали
Imperativo
Singularбу́йствуй
Pluralбу́йствуйте

Participios

presentepasado
Activoбу́йствующийбу́йствовавший
Pasivo——
presentepasado
Gerundiosбу́йствуябуйствовавши