баламу́тивший баламутивший

adjetivo

Significados

  1. que agitaba, que perturbaba
  2. que enturbió, que removió

Declinación

CasoMasculinoNeutroFemeninoPlural
Nominativoбаламу́тившийбаламу́тившеебаламу́тившаябаламу́тившие
Genitivoбаламу́тившегобаламу́тившегобаламу́тившейбаламу́тивших
Dativoбаламу́тившемубаламу́тившемубаламу́тившейбаламу́тившим
Acusativoбаламу́тившего, баламу́тившийбаламу́тившеебаламу́тившуюбаламу́тивших, баламу́тившие
Instrumentalбаламу́тившимбаламу́тившимбаламу́тившей, баламу́тившеюбаламу́тившими
Preposicionalбаламу́тившембаламу́тившембаламу́тившейбаламу́тивших

баламу́тить баламутить

verboimperfectivo

Significados

  1. alborotar, perturbar

Conjugación

Presente
ябаламу́чу
тыбаламу́тишь
он / она / онобаламу́тит
мыбаламу́тим
выбаламу́тите
онибаламу́тят
Pasado
Masculinoбаламу́тил
Femeninoбаламу́тила
Neutroбаламу́тило
Pluralбаламу́тили
Imperativo
Singularбаламу́ть
Pluralбаламу́тьте

Participios

presentepasado
Activoбаламу́тящийбаламу́тивший
Pasivoбаламутимыйбаламученный
presentepasado
Gerundiosбаламу́тябаламутив, баламутивши