упря́мившийся упрямившийся

adjective

Meanings

  1. stubborn, obstinate

Declension

CaseMasculineNeuterFemininePlural
Nominativeупря́мившийсяупря́мившеесяупря́мившаясяупря́мившиеся
Genitiveупря́мившегосяупря́мившегосяупря́мившейсяупря́мившихся
Dativeупря́мившемусяупря́мившемусяупря́мившейсяупря́мившимся
Accusativeупря́мившегося, упря́мившийсяупря́мившеесяупря́мившуюсяупря́мившихся, упря́мившиеся
Instrumentalупря́мившимсяупря́мившимсяупря́мившейся, упря́мившеюсяупря́мившимися
Prepositionalупря́мившемсяупря́мившемсяупря́мившейсяупря́мившихся

Examples

  • Он посмотрел на упрямившегося ребёнка.
    He looked at the stubborn child.

упря́миться упрямиться

verbimperfective

Meanings

  1. be obstinate, persist

Conjugation

Present
яупря́млюсь
тыупря́мишься
он / она / оноупря́мится
мыупря́мимся
выупря́митесь
ониупря́мятся
Past
Masculineупря́мился
Feminineупря́милась
Neuterупря́милось
Pluralупря́мились
Imperative
Singularупря́мься
Pluralупря́мьтесь

Participles

presentpast
Activeупря́мящийсяупря́мившийся
Passive——
presentpast
Verbal adverbsупря́мясьупрямившись