упрека́ющий
adjective
Meanings
- reproaching, blaming, reproachful
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | упрека́ющий | упрека́ющее | упрека́ющая | упрека́ющие |
| Genitive | упрека́ющего | упрека́ющего | упрека́ющей | упрека́ющих |
| Dative | упрека́ющему | упрека́ющему | упрека́ющей | упрека́ющим |
| Accusative | упрека́ющего, упрека́ющий | упрека́ющее | упрека́ющую | упрека́ющих, упрека́ющие |
| Instrumental | упрека́ющим | упрека́ющим | упрека́ющей, упрека́ющею | упрека́ющими |
| Prepositional | упрека́ющем | упрека́ющем | упрека́ющей | упрека́ющих |
Examples
- У него был упрекающий взгляд.He had a reproaching look.