упрека́вший
adjective
Meanings
- reproaching, blaming, scolding
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | упрека́вший | упрека́вшее | упрека́вшая | упрека́вшие |
| Genitive | упрека́вшего | упрека́вшего | упрека́вшей | упрека́вших |
| Dative | упрека́вшему | упрека́вшему | упрека́вшей | упрека́вшим |
| Accusative | упрека́вшего, упрека́вший | упрека́вшее | упрека́вшую | упрека́вших, упрека́вшие |
| Instrumental | упрека́вшим | упрека́вшим | упрека́вшей, упрека́вшею | упрека́вшими |
| Prepositional | упрека́вшем | упрека́вшем | упрека́вшей | упрека́вших |
Examples
- Она посмотрела на него упрекавшим взглядом.She looked at him with a reproaching gaze.