умертви́ть
verbperfective
Aspect partner умерщвля́тьdeaden; kill
Meanings
- to slay
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | умерщвлю́ |
| ты | умертви́шь |
| он / она / оно | умертви́т |
| мы | умертви́м |
| вы | умертви́те |
| они | умертвя́т |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | умертви́л |
| Feminine | умертви́ла |
| Neuter | умертви́ло |
| Plural | умертви́ли |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | умертви́ |
| Plural | умертви́те |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | умертви́вший |
| Passive | — | умертвлённый |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | умертви́в, умертвивши |