укорени́вшийся укоренившийся

adjective

Meanings

  1. deep-rooted, ingrained
  2. established, rooted

Declension

CaseMasculineNeuterFemininePlural
Nominativeукорени́вшийсяукорени́вшеесяукорени́вшаясяукорени́вшиеся
Genitiveукорени́вшегосяукорени́вшегосяукорени́вшейсяукорени́вшихся
Dativeукорени́вшемусяукорени́вшемусяукорени́вшейсяукорени́вшимся
Accusativeукорени́вшийсяукорени́вшеесяукорени́вшуюсяукорени́вшиеся
Instrumentalукорени́вшимсяукорени́вшимсяукорени́вшейсяукорени́вшимися
Prepositionalукорени́вшемсяукорени́вшемсяукорени́вшейсяукорени́вшихся

Related words

укорени́ться укорениться

verbperfective

Meanings

  1. root
  2. take roots
  3. to take root, establish

Conjugation

Future
яукореню́сь
тыукорени́шься
он / она / оноукорени́тся
мыукорени́мся
выукорени́тесь
ониукореня́тся
Past
Masculineукорени́лся
Feminineукорени́лась
Neuterукорени́лось
Pluralукорени́лись
Imperative
Singularукорени́сь
Pluralукорени́тесь

Participles

presentpast
Active—укорени́вшийся
Passive——
presentpast
Verbal adverbs—укорени́вшись, укореня́сь