удостове́рить
verbperfective
Aspect partner удостоверя́тьattest; certify
Meanings
- certify, attest
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | удостове́рю |
| ты | удостове́ришь |
| он / она / оно | удостове́рит |
| мы | удостове́рим |
| вы | удостове́рите |
| они | удостове́рят |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | удостове́рил |
| Feminine | удостове́рила |
| Neuter | удостове́рило |
| Plural | удостове́рили |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | удостове́рь |
| Plural | удостове́рьте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | удостове́ривший |
| Passive | — | удостове́ренный |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | удостове́рив, удостоверивши, удостове́ря |