супроти́вник супротивник

nounmasculineanimate

Meanings

  1. adversary, opponent, antagonist, foe

Declension

CaseSingularPlural
Nominativeсупроти́вниксупроти́вники
Genitiveсупроти́вникасупроти́вников
Dativeсупроти́вникусупроти́вникам
Accusativeсупроти́вникасупроти́вников
Instrumentalсупроти́вникомсупроти́вниками
Prepositionalсупроти́вникесупроти́вниках

Examples

  • Он был грозным супротивником в споре.
    He was a formidable opponent in the argument.