суесло́вить
verbimperfective
Meanings
- to babble, to chatter, to talk idly
Conjugation
| Present | |
|---|---|
| я | суесло́влю |
| ты | суесло́вишь |
| он / она / оно | суесло́вит |
| мы | суесло́вим |
| вы | суесло́вите |
| они | суесло́вят |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | суесло́вил |
| Feminine | суесло́вила |
| Neuter | суесло́вило |
| Plural | суесло́вили |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | суесло́вь |
| Plural | суесло́вьте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | суесло́вящий | суесло́вивший |
| Passive | — | — |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | суесло́вя | суесловив, суесловивши |
Examples
- Он любит суесловить о пустяках.He likes to babble about trifles.