сто́порить
verbimperfective
Aspect partner засто́поритьfix; retard
Meanings
- stop
Conjugation
| Present | |
|---|---|
| я | сто́порю |
| ты | сто́поришь |
| он / она / оно | сто́порит |
| мы | сто́порим |
| вы | сто́порите |
| они | сто́порят |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | сто́порил |
| Feminine | сто́порила |
| Neuter | сто́порило |
| Plural | сто́порили |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | сто́пори |
| Plural | сто́порьте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | сто́порящий | сто́поривший |
| Passive | стопоримый | стопоренный |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | сто́поря | стопорив, стопоривши |