сопря́чь
verbperfective
Meanings
- to connect or bindbookish
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | сопрягу́ |
| ты | сопряжёшь |
| он / она / оно | сопряжёт |
| мы | сопряжём |
| вы | сопряжёте |
| они | сопрягу́т |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | сопря́г |
| Feminine | сопрягла́ |
| Neuter | сопрягло́ |
| Plural | сопрягли́ |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | сопряги́ |
| Plural | сопряги́те |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | сопря́гший |
| Passive | — | сопряжённый |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | сопря́гши |