соизво́лить
verbperfective
Aspect partner соизволя́тьdeign; deign, be pleased
Meanings
- be pleased
- deign
- deign, be pleased
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | соизво́лю |
| ты | соизво́лишь |
| он / она / оно | соизво́лит |
| мы | соизво́лим |
| вы | соизво́лите |
| они | соизво́лят |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | соизво́лил |
| Feminine | соизво́лила |
| Neuter | соизво́лило |
| Plural | соизво́лили |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | соизво́ль |
| Plural | соизво́льте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | соизво́ливший |
| Passive | — | — |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | соизво́лив, соизволивши |