снаряди́ть
verbperfective
Aspect partner снаряжа́тьarm; dress
Meanings
- equip
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | снаряжу́ |
| ты | снаряди́шь |
| он / она / оно | снаряди́т |
| мы | снаряди́м |
| вы | снаряди́те |
| они | снарядя́т |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | снаряди́л |
| Feminine | снаряди́ла |
| Neuter | снаряди́ло |
| Plural | снаряди́ли |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | снаряди́ |
| Plural | снаряди́те |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | снаряди́вший |
| Passive | — | снаряжённый |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | снаряди́в, снарядивши |