смолча́вший
adjective
Meanings
- having kept silent, who kept silent, silent
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | смолча́вший | смолча́вшее | смолча́вшая | смолча́вшие |
| Genitive | смолча́вшего | смолча́вшего | смолча́вшей | смолча́вших |
| Dative | смолча́вшему | смолча́вшему | смолча́вшей | смолча́вшим |
| Accusative | смолча́вшего, смолча́вший | смолча́вшее | смолча́вшую | смолча́вших, смолча́вшие |
| Instrumental | смолча́вшим | смолча́вшим | смолча́вшей, смолча́вшею | смолча́вшими |
| Prepositional | смолча́вшем | смолча́вшем | смолча́вшей | смолча́вших |
Examples
- Он был смолчавшим свидетелем.He was a witness who kept silent.