слука́вивший
adjective
Meanings
- cunning, sly, deceptive
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | слука́вивший | слука́вившее | слука́вившая | слука́вившие |
| Genitive | слука́вившего | слука́вившего | слука́вившей | слука́вивших |
| Dative | слука́вившему | слука́вившему | слука́вившей | слука́вившим |
| Accusative | слука́вившего, слука́вивший | слука́вившее | слука́вившую | слука́вивших, слука́вившие |
| Instrumental | слука́вившим | слука́вившим | слука́вившей, слука́вившею | слука́вившими |
| Prepositional | слука́вившем | слука́вившем | слука́вившей | слука́вивших |
Examples
- Его слука́вивший взгляд выдал его намере́ния.His cunning gaze betrayed his intentions.