скома́ндовать
verbperfective
Aspect partner кома́ндоватьbe in command; command
Meanings
- command
- give a command
- give out an order, order, command
Conjugation
| Future | |
|---|---|
| я | скома́ндую |
| ты | скома́ндуешь |
| он / она / оно | скома́ндует |
| мы | скома́ндуем |
| вы | скома́ндуете |
| они | скома́ндуют |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | скома́ндовал |
| Feminine | скома́ндовала |
| Neuter | скома́ндовало |
| Plural | скома́ндовали |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | скома́ндуй |
| Plural | скома́ндуйте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | — | скома́ндовавший |
| Passive | — | скома́ндованный |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | — | скома́ндовав, скомандовавши |
